Red alert 3

 Strategije su ovih dana kao ugrožena vrsta životinja. Ima ih jako malo, a i te koje postoje su najčešće nastavci, koji se oslanjaju na slavu svojih prethodnika. Preživljavaju samo najjači, dok oni slabiji tonu u zaborav. Red Alert je jedan od najpoštovanijih i najbolji serijal na tržištu, koji je sve samo ne zaboravljen. Otkada je najavljen treći nastavak ove najpopularnije strategije alternativne istorije, fanovi su nestrpljivo očekivali dan kada će ponovo ući u kožu komandanta Sovjetske narodne armije ili savezničke vojske.

  

Trenutno smo u vremenu kada industriju krase nastavci proslavljenih igara iz prošlosti. Među igračima se vodi polemika da li oni opravdavaju kvalitet i ime originala ili su tu samo da bi pravili milione dolara zarade. Kako god bilo, igrači su više nego zadovoljni da s vremena na vreme vide nastavak igre koja je obeležila njihovo detinjstvo i koja će probuditi razne emocije. Najčešće, nastavci nemaju ništa zajedničko sa originalnom igrom sem imena. EA Los Angeles je pokušao da nas uveri da ipak može da se zadrži šmek originala u novom nastavku. Ali ponovo, gomila novina i osvežavanje serijala na bilo koji način, kao što je slučaj u ovom primeru, ne dovodi uvek do uspešnog naslova i buđenja starih emocija, no ipak pridobija nove, mlađe igrače.

Red Alert 3 nas ponovo uvlači u večni rat između SSSR i savezničke vojske. Posle propadanja sovjetske armije u drugom nastavku. Sovjeti razmišljaju šta je potrebno uraditi kako bi povratili slavu i moć. Dolaze do fantastične ideje da se vrate u prošlost i ubiju Ajnštajna, čoveka koji je „zadužen“ za stvaranje super oružja kod saveznika, kao i atomske bombe, što je propraćeno propadanjem Sovjetskog saveza. Njegovim ubistvom, Sovjeti ne gube rat, ali, kao i uvek kada se neko igra prošlošću, dolazi do neočekivanih posledica. Najveća je stvaranje armije Carstva izlazećeg Sunca, to jest japanske armije koju odlikuje nanotehnologija sa jedinicama poput Transformersa i jedinicama u kombinaciji sa klasičnim japanskim vojnicima, kao što su Shinobi ratnici ili pešadinci koji jurišaju svojim katanama. Kada je sve delovalo u redu po Sovjete, nova frakcija ih napada i tu otpočinje obračun između sada tri zaraćene strane. Priča nije ništa drugo nego već više puta prežvakan kliše u drugom pakovanju. Ovde nećete videti ništa novo po tom pitanju šta niste videli u prethodnim nastavcima ili pak u drugim strategijama.

Jedna od prijatnih novina je što svaku misiju možete odigrati sa svojim prijateljem, što nas dovodi do prvog, a možda i najvećeg minusa u igri: nedostatka LAN opcije u multiplayer-u. Tako, ukoliko želite da prelazite kampanju sa nekim, to ćete morati da uradite preko interneta sa brzom konekcijom. Ako ne igrate ni sa kim, drugi igrač će vam biti sam kompjuter. Veštačka inteligencija je na doslednom nivou, tako da vam neće previše smetati u završavanju misija, ali isto tako neće vam ni previše pomagati. Imate i mogućnost da mu dajete jednostavne naredbe, koje su s vremena na vreme poprilično korisne. Sa druge strane, doživljaj je totalno drugačiji kada se igra sa drugom osobom. Kombinovanje, taktiziranje i prelaženje misija sa drugim čovekom je jednostavno nezamenljivo. Isto tako, neuporedivo je zanimljivije od pukog prelaženja misija sa AI-jem, koji praktično nema svoj karakter ni način igranja, već prati svaki vaš postupak.

Misije vas na neki način ograničavaju i niste u mogućnosti da se razvijate kako vi želite, već kako vam je „naređeno“, što na neki način ubija i kooperativnu kampanju, ukoliko igrate sa vašim prijateljem. Kao i u svim skorijim C&C igrama, i ovde imate Protocol Weapons. Kako prelazite misije, dobijate određeni broj poena koji ćete moći trošiti na tehnološko stablo jedinstveno za svaku frakciju. Otključavaćete poboljšanje jedinica i pomoćne napade kojim možete uništiti bilo koji deo mape kroz samo par minuta. Japanci će imati mogućnost da načine svoja vozila živim eksplozivom, tako da će uvek kada im je energija pri kraju eksplodirati i pritom razoriti svog neprijatelja. Sovjeti imaju neku vrstu satelitskog napada kojim stvaraju omanju crnu rupu pomoću koje uništavaju sve neprijateljske jedinice koje joj se nađu na putu. Saveznici imaju chronosphere tehnologiju, pomoću koje mogu teleportovati do dve jedinice bilo gde na mapi.

  

Razvojni tim se odlučio da uvede par novina u mehaniku igre koje izgledaju interesantno i strateški zanimljivo na prvi pogled. Sve zgrade koje ne proizvode nijedne jedinice moći ćete izgraditi na vodi. To može biti itekako veliki plus, pogotovo u multiplayer-u, u uvek ograničenom prostoru koji vam je dat. Većina pešadijskih jedinica je ovaj put u mogućnosti da pliva u vodi. Svaka sada ima specijalnu sposobnost. Jedinice kod Japanaca mogu da se transformišu, što je urađeno zaista impresivno. Skoro svaki tenk može postati vazdušna jedinica i, naravno, obrnuto. Ovo diže serijal Red Alert na novi nivo jer nam donosi mogućnost komplikovanijeg mikromenadžmenta nego ranije. Koliko je Red Alert 2 delovao komplikovanije od keca, toliko je trojka komplikovanija od svojih prethodnika. U trenutku kada budete izgradili sve na mapi i napravite svoju veliku ponosnu armiju, trikovi kao što su menjanje sekundarnih i primarnih načina napada ili transformacija kod Japanaca mogu voditi važnu ulogu u ishodu bitke. Ipak, nažalost, cela filozofija pobede se svodi na to da napravite što masivniju vojsku i bukvalno pregazite svog neprijatelja. Pored svih novina, ovo je stavka koja se vuče kroz već tri dela serijala.

Na polju grafike, igra nikako nije izneverila. Sa druge strane, ne može se reći da je pravo malo remek delo jer jednostavno nije za svačiji ukus. Programeri su samo nastavili i još malo pojačali stripski stil igre. Pored izvanredne glumačke postave, kojoj može da zavidi bilo koja visokobudžetna serija, na grafičkom planu izgleda pomalo neozbiljno. Previše šarenila i suvišnih boja, koje vam jednostavno biju u oči dok igrate. Ovo je još jedan dokaz da se igračka industrija više kreće ka mainstream nego hardcore publici. Igra koristi ne tako znatno izmenjen grafički engine koji se koristio u C&C 3 serijalu, s tim da zahtevnost nije prevelika, tako da je sasvim pristojno                  možete pokrenuti i na mainstream mašinama.

Na kraju dana, Red Alert 3 nam donosi tako puno novina, ali ponovo, ne tako dovoljno da bi se smatrao revolucionarnim. Par novih ideja, par starih klišea, grafika koja pari oči glavni su aduti, ali i glavni minusi. Igra će vam sigurno doneti pregršt sati zabave, kako u singleplayer-u, tako i u co-op prelaženju misija ili klasičnim mečevima na skirmish mapama koje su integrisane u igri. Nastavci po kvalitetu definitivno idu nadole, ne zbog kvaliteta same igre, jer je ovo jedan fantastičan naslov na kraju dana, već zato što ideja Red Alert-a prepričava iste priče i programeri se jednostavno vrte u krug. Pored nestašice strategija, ovo je jedan blagoslov svim igračima.

Naziv igre: Red Alert 3

Žanr igre: RTS

Razvojni tim: EA Los Angeles

Izdavač: Electronic Arts 

Screenshotovi: Red Alert 3 

Datum izlaska: 28. oktobar 2008.  

Diskutujte o igri i opisu na forumu.

Minimalna konfiguracija:

CPU: 2.6 GHz Intel Pentium 4 ili AMD ekvivalent

RAM: 1GB

VGA: Nvidia GeForce 6800 256MB ili bolje, ATI Radeon x800xt ili bolje sa podrškom SM2.0

Preporučena konfiguracija:

CPU: Core 2 Quad ili ekvivalent AMD-a

RAM: 2GB

VGA: NVIDIA Geforce 8800GT 512MB ili ATI Radeon 38** 512MB

83/100 Impresivno