Max Payne 3

 Malo je uverljivih likova u igrama koji su propatili više od Maksa Pejna. Čovek je sinonim za patnju i bol. Ako je prethodni deo akcione serije Max Payne govorio o njegovom padu, trojka je posvećena njegovom spektakularnom životarenju na dnu. 



Koliko god prethodna fraza zvučala paradoksalno ona je istinita. Možda je Maks alkoholičar i slomljen čovek, ali kada se do’vati naoružanja, pod kontrolom igrača, njegov rutinski, ali istovremeno atraktivni, smrtonosni ples sa mecima postaje temelj jednog od najboljih gameplaya koji smo videli ove godine.

Rockstar je ispunio obećanje: ovaj studio je napravio modernu igru koja prihvata nove trendove zaslužne za dizanje kvaliteta završnog proizvoda, ali zadržava integritet svima poznatog gameplaya. U kombinaciji sa stereotipnom, ali za igre majstorski napisanom pričom, raznovrsnim lokacijama i režijom u stilu Tonija Skota ili Mihaela Manna, Max Payne 3 je još jedan trijumf ovog sve boljeg izdavača.

Ako ste igrali prethodne delove, brzo ćete prepoznati isti, ali nadograđeni koncept. Iako je sada prisutna, čini se nezaobilazna, cover mehanika, a setting je znatno drugačiji od mračnog urbanog okruženja, ova igra je ostala verna korenima.

Max Payne je sada u Brazilu, gde radi kao telohranitelj za super bogatog tajkuna čija žena nestaje, dok je on na dužnosti. Iako duboko istraumiran i sasvim slomljen (što se još bolje vidi zahvaljujući uverljivoj animaciji), Maks skuplja snagu, podmazan viskijem, da krene u akciju njenog spasavanja. Tako se zavereničko klupko intriga i laži odmotava, dok naprednujete kroz cca dvanaestočasovnu linearnu solo kampanju.



Uprkos suncu i egzotičnom okruženju, igra uspeva da bude mračna: pre svega zahvaljujući očajnom, ali i nepobedivom samodestruktivnom Maksu, ali i zbog flashbackova koji dodatno definišu protagonistu dok istovremeno predstavljaju važnu nit sa prethodnim igrama.

Na taj način Max Payne 3 uspeva da ostane svež tokom cele kampanje, ali i da bude u duhu franšize. Zanimljivo je videti Maksa u novom okruženju. Zato ćete uživati u scenama akcije u noćnim klubovima, luksuznim hotelima, kancelarijama u staklenim zgradama, ali i u brazilskim slamovima i na drugim “mutnim lokacijama”.

Sem odličnog dizajna nivoa, fenomenalne animacije i engine koji brine o fizici, zaslužni su za veoma realističan izgled. Iako je sama akcija, naravno, nerealna, svi pokreti, reakcije i efekti udara su izuzetno uverljivi. Dok pucate, oko vas će leteti komadići zida ili drveta, prašina će biti na sve strane, a svaki udar biće uverljiv i determinisan brojnim faktorima. Kalibar, deo tela koji ste pogodili, ugao udara i svi drugi bitni faktori stvaraju neverovatno realistično iskustvo, ako, naravno, prihvatite činjenicu da morate da okupate protivnike mecima, čak i kada oni nose havajske košulje i bermude..

Zato priča, zajedno sa sjajnom interaktivnom naracijom, atraktivne animacije i skriptovane akcione deonice, fizika i grafika zajedno teraju igrače da nastave dalje. U slučaju igre Max Payne 3, svi ovi elementi su, čak, ispred gameplaya.



Ali, to ne znači da je gameplay loš. Rockstar je Maksu dozvolio da nosi svega tri komada oružja istovremeno, ali je, naravno, raspoloživi vatreni arsenal znatno veći. Najznačajnija inovacija je prisustvo mehanike zaklona, koja je rešena na odičan način. Pošto i protivnici koriste zaklone, ovo umanjuje moć dodgeshota, ali će igrači uz malo uhodavanja vremenom sami naučiti da tempiraju ovaj potez kada se to isplati.

Kultni bullet-time je, naravno, prisutan i funkcioniše odlično. Dok je ovaj mod aktivan videćete svaku česticu u vazduhu, nastalu usled pucnjave, svaku čauru koja ispada iz oružija, svaki metak koji prolazi pored vas... Kroz bullet-time se vidi koliko je Rocstar otišao daleko u stvaranju uverljivog sveta, iako je on linearan: svaki materijal se lomi na uverljiv način - bilo da je reč o nadgrobnom spomeniku ili staklu.

Kombinacija fizike i animacije ne samo da čini svaki okršaj i svaku smrt uverljivom, već igračima približava i samog protagonistu. Max nije više mlad. Godine provedene u samodestrukciji ostavile su veliki trag. Igrači će osećati tromost kada Maks ustaje i kada je kao glineni golub. Ovo dodatno tera na razmišljanje u realnom vremenu: da li rizikovati dodgeshot ili ostati iz zaklona - ovakvo pitanje ćete sebi često postavljati, pogotovo što je Rockstar odbio da prihvati jedan ne tako dobar trend u današnjim akcionim igrama: regenerativno zdravlje.

U ovoj igri ćete, kao i u prethodnim delovima, koristiti stare dobre painkillere, ali uz izvesne kompromise: imaćete poslednju priliku da ostanete živi, kada ne bi ste trebali. Takođe, dobijaćete dodatne painkillere ako ne možete više puta da pređete neku težu deonicu.

Igra nudi tri moda za nišanjenje: hard lock čini stvari prelakim, soft lock “zaključava” metu koja je u vidokrugu, dok je free aim za hard-core gamere.

Rocstar se potrudio da učini i multiplayer zanimljivim, mada je Max Payne 3 prvenstveno solo igra. Najambiciozniji multiplayer mod je Gang Wars koji je, u izvesnoj meri, vezan za glavnu priču iz single-playera. Suprotstavljene bande igraju četiri runde, a zadaci se menjaju zavisno od toga šta se dešavalo u prethodnim rundama. Zavisno od dešavanja, vaš zadatak može da bude da demontirate bombu, eliminišete lidera protivničke bande i dosta toga drugog. Gang Wars je zanimljiv i zbog burstova koji funkcionišu kao perkovi. Oni igračima daju razne pogodnosti: od boljeg oružija do izazivanja paranoje u protivničkim redovima, kada će prijateljski igrači biti prikazani kao protivnici.

Ipak, uprkos nekim dodacima i izmenama, u odnosu na ustaljene obrasce, Max Payne 3 nudi multiplayer koji se svodi na iste stvari na koje smo već navikli: perkovi, XP, revenge killovi, personalizacija likova, capture-the-flag, deathmatch...

U svakom slučaju, Rockstar nije podbacio. Max Payne 3 nije dobar i revolucionaran koliko open-world igre ove kompanije (GTA; Red Dead Redemption), ali predstavlja odličnu akciju i vrhunski eye candy za svakog fana ovakvih igara.

Max Payne 3 je trenutno dostupan za Xbox 360 i Playstation 3. PC verzija izlazi 1. juna.