World of Tanks

Ako pratite naš portal onda ste zasigurno već upoznati s razvojnim timom Wargaming.net. Dotični nam pripremaju MMO igru zvanu World of Tanks, gdje glavnu ulogu imaju tenkovi iz WW2 ere. Pa ukoliko ste ikada zamišljali kako bi bilo sjesti u jedan od tenkova iz tog razdoblja ova igra će vam omogućiti da to saznate.

Ljubitelji oklopnog ratovanja počnite se veseliti jer uskoro (dobro ne baš uskoro, negdje ujesen ove godine) izlazi World of Tanks. Naime ovaj MMO naslov orijentiran je na PVP igranje, stoga ako ste uvijek željeli razoriti Tigera ili s Tigerom uništavati druge tenkove sada ćete imati priliku. Ono što krasi ovu igru je timsko igranje gdje će se sukobljavati do 60 tenkova na jednom bojištu/mapi, što znači da nećete moći izigravati heroja jer je suradnja itekako potrebna za pobjedu.

SVET TENKOVA

Ovaj podnaslov shvatite doslovno jer nam developeri planiraju ponuditi oko 150 oklopnih vozila iz razdoblja 30-ih godina prošloga stoljeća pa sve do Korejskog rata. Naravno nećete odmah na raspolaganju imati sva vozila nego ćete morati ih istražiti i/ili kupiti. Kada igra bude dostupna moći ćemo voziti Američke, Njemačke i Sovjetske tenkove, a kasnije se planiraju dodati Britanski, Japanski itd. Na vama je da se odlučite za vaše ultimativno vozilo ili vozila pošto ćete imati garažu gdje će limeni ljubimci biti parkirani dok ne odete u bitku.

World of Tanks screenshot galerija

I tu dolazimo do bitnog odabira vozila: na izboru su vam lagana i brza koja služe za izviđanje, teška vozila za bitke, te artiljerija koja će pucati s jednog kraja mape na drugi. Tenkovi su detaljno modelirani prema povijesnom predlošku, pa ako ste poznavatelj povijesti, prepoznavanje vam neće biti problem. Isto tako poželjno je prepoznavati tenkove jer kada se nađete s nekime jedan na jedan trebate znati imate li šanse za pobjedu ili ćete završiti kao uništena olupina. Tu dolazimo do timskog dijela koji će biti presudan u igri pogotovo ako igrate sa slabijim tenkom među mrcinama na bojištu.

PvP, RPG

Najvažniji dio igre je, dakako, sudjelovanje u borbi. Svaka vrsta oklopnog vozila, bio to laki tenk, srednji, teški tenk, uništavač tenkova ili artiljerija, ima svoju namjenu na terenu. Nažalost u beti još uvijek nema potpunog timskog igranja i pri tome mislim na odabir tenkova kao i dogovor taktika. Jedan od problema koji se zna dogoditi je taj previše istih tenkova na bojištu, što može biti posebno gadno ako ima previše artiljerije. Artiljerija je laka meta kada je otkriju, a ako nema tenkova koji će izviđati tada je skoro i beskorisna. Gameplay je pak mješavina zabave i realnosti. Neke su stvari ipak morale biti promijenjene da igra ne izgubi na zabavi, pa su tenkovi brži nego što su u stvarnosti, kupole se brže okreću, brže se puni municija i slično. U beti imamo samo jedan mod koji možemo isprobati, a to je da se zarobi neprijateljska baza ili da se unište neprijateljski tenkovi.

Gameplay je mješavina zabave i realnosti, no neke su stvari ipak promijenjene u korist zabave.

Kao što sam i prije spomenuo, bez timskog igranja borba može brzo završiti. Ako ste iskusan igrač onda ćete znati iskoristiti terenske prednosti kao i slabe točke protivničkog vozila. Čak i slabija vozila mogu napraviti štetu jačim vozilima ako ih pogodite gdje su najranjiviji. Isto tako pogode li vas u gusjenice bit ćete imobilizirani sve dok se ne poprave, pa ako vam pogode top nećete moći određeno vrijeme pucati i preciznost će vam se znatno smanjiti. Ako vam ubiju čovjeka koji je zadužen za punjenje topa, vrijeme reloadanja će vam se produžiti itd. Drugim riječima, precizan pogodak u ranjivu točku može biti koban za neprijatelja.

World of Tanks screenshot galerija

Nakon svake borbe dobivate novac, iskustvo (u cijeloj verziji posada će također dobivati iskustvo) i bodove za istraživanje. Novac će vam biti potreban za municiju i popravljanje nakon bitke. Jer ako vas unište i ne popravite tenk nećete ga moći koristiti u idućoj borbi. Isto tako ako imate teški tenk morate briljirati u borbi da bi ste bili u plusu nakon bitke, jer ako ne budete ništa radili i unište vas brzo ćete izgubiti novac na popravljanje i municiju. Također, kada vas unište potrebno je pričekati da bitka završi, inače gubite sve od navedenog i nećete moći koristiti tenk koji ste imali. Naravno, kada odigrate borbu s drugim tenkom ovaj će vam opet biti dostupan. Još jedan element RPG sustava u igri je istraživanje koje služi za poboljšavanje vašeg tenka kao i za otvaranje naprednijih tenkova.

ZAKLJUČAK ZA KRAJ

Kada sagledamo dostupan materijal i dodamo iskustvo iz bete, možemo reći da ćemo dobiti zanimljivu igru. Uz već spomenuti mod osvajanja neprijateljske baze bit će tu i ostalih, no koji su to točno developer nije otkrio. Doduše, otkriven je jedan, imena Clan Wars, koji na papiru puno obećava. Osim što ćete biti u klanu, mod će sadržavati globalnu mapu gdje ćete morati osvajati teritorije i tako dobivati bonuse. Naravno diplomacija će biti uključena pa nas očekuju stvari poput paktova, prijateljskog prolaza preko teritorija i sličnoga.

World of Tanks screenshot galerija

Kako se za sada čini, većina stvari u igri odvija se bez problema. Uz jednostavno sučelje koje vas preko tri klika vodi u bitku, do tehničke strane igre gdje nema laga i kada je 30 tenkova u igri (u beti je to maksimalni broj). Također ne znamo koliko će mapa biti dostupno, ali ono što smo mogli isprobati biti će ih stvarno različitih. Od urbanih lokacija gdje se borite na gradskim ulicama, do otvorenih ravnica i brdovitog terena. Tehnički dio poput grafike i zvuka solidno je odrađen i služi svrsi, pa na to nemamo nikakve zamjerke.

Ako ste se nakon cijelog teksta pitali koliko će igra koštati, odgovor je - ništa. Ovo će biti besplatni MMO, što nas i najviše veseli. Bit će tu naravno premium računa koji će vam donositi nešto više iskustva i novca u borbi, no premium nije nužan da bi ste bili netko i nešto u igri. Još jedna pozitivna stvar je što će developer s vremenom dodavati nove sadržaje koji će isto biti besplatni, pa vjerujemo da će igra imati poduži vijek trajanja.

The amazing spider man

Eksplozivan uspeh Akrham serije Batman igara kao najboljih igara sa tematikom nekog od proslavljenih super heroja je potvrdio da igre sa super herojima ne moraju biti stvarane isključivo kao brzo unovčavanje skupo plaćene licence kao pratnja letnjim filmskim blockbusterima.
The Amazing Spiderman donekle prati priču istoimenog filma o svima omiljenom paukolikom junaku. Priča sama po sebi je ispričana na tradicionalan način – prvenstveno kroz cutscene koje su osrednje po svom kvalitetu i nivou produkcije, iako relativno dobro spajaju gameplay sekcije.
Open World eksperiment
Mehanika igre se ispoljava kroz klasičnu mešavinu open worlda kroz koji je razbacan bezbroj side misija, predefinisanih koridornih nivoa kroz koji se odvajaju glavne misije i centralnog huba odakle se one započinju. Open world deo je solidno napravljen i iako on služi za odvijanje dela misija i pogotovo boss fightova, njegova primarna upotreba je za odigravanje side misija. Side misije dolaze u nekoliko različitih ukusa, počev od eliminisanja kriminalaca koji terorišu opštu populaciju Menhetna, do sprečavanja većih oružanih pljački. Iako nisu preterano kreativne, side misije služe kao solidan predah od dosta dugih glavnih misija, ali i kao nagradu dodeljuju igraču XP poene koji služe za otključavanje novih Spidermanovih sposobnosti i unapređenje postojećih.
Upgrade sistem je vrlo sličan onome viđenom u Arkham Cityu. Spiderman ima 2 različita seta unapređenja. Jedan se sastoji od njegovih super moći (poput lakšeg stealth eliminisanja protivnika), dok je drugi vezan za gedžete koje upotrebljava. XP poeni koji se dobijaju eliminsanjem protivnika i uspešnim kompletiranjem misija služe za otključavanja sposobnosti iz prvog seta, dok uništavanja sintetičkih neprijatelja i tureta dodeljuju Tech poene koji služe za kupovinu novih gedžeta.


Proverene ideje
Combat sistem je takođe sličan Arkhamovom. Većinu neprijatelja je moguće likvidirati stealth pristupom i time praktično izbeći normalnu CQC borbu sa njima. U slučaju da igrač preferira direktniji pristup prelaženja igre, moguće je koristiti klasičan sistem chainovanja bonusa napadanjem protivnika i izbegavanja protivničkih napada. Combat sistem nema previše različitih napada, ali je dobro animiran sa odlično dizajniranim završnim potezima.
Novina u serijalu igara o Spidermanu je Webrush mod, gde se igra usporava praktično do nivoa zamrzavanja vremena i gde se kamera prebacuje u perspektivu 1. lica, a igraču se stavlja na raspolaganje da se mrežom prebaci na bilo koju udaljenu poziciju. S obzirom da je klasično kretanje kroz grad putem mreže vrlo brzo, Webrush omogućava efikasnije dostizanje tražene pozicije, ali pruža i veliku pomoć prilikom okršaja sa protivnicima.
Zamerku je moguće uputiti na boss fightove koji su svi redom repetivni, svode se na savladavanje vrlo jednostavnih šablona i u suštinu su prilično laki, iako su same borbe vrlo teatralne. Implementirani QTE sistem izuzetno podseća na God of War i njegove klonove, iako za tako nečim i nije bilo preke potrebe.
Grafika i prezentacija
Grafička komponenta igre je na solidnom nivou, iako ukupan nivo poliranja nije dostojan AAA open world igara, poput GTA serijala. Uopšteno, same animacije i teksture i nisu toliko loše, ali utisak dosta kvari kvalitet celokupnog prikaza, koji pati od dosta jaggija i neujednačenosti. Igra ne koristi napredne rendering tehnike, ali je, zbog integriteta celokupnog prikaza slike, kvalitet unutrašnjih nivoa morao ostati na nivou open world dela, koji zbog ogromnog draw distancea pati od određenih kompromisa. Framerate je relativno stabilan i ne utiče preterano na combat sistem, koji po svom dizajnu ne zahteva ultra precizne komande kako bi se prikazao u najboljem svetlu. Zvuk je vrlo dobro odrađen i potpuno nenametljiv.
Replay value igre se u suštini svodi na otključavanje dodatnih kostima i sakupljanje raznih collectable itema razbacanih po Menhetnu, poput stripova kojih ima čitavih 700. Iako glavna priča nije previše duga, sporednog sadržaja ima sasvim dovoljno da opravda kupovinu igre igračima koji traže nešto više od 6 sati gameplaya kako bi investirali nekoliko hiljada dinara u igru.


Konačan utisak
Ukupan utisak o The Amazing Spidermanu zavisi, kao i kod većine igara kreairanih na osnovu licenci, od toga koliko tačno volite Spidermana. Za okorele fanove stripa i animiranih adaptacija, ovo će definitivno biti jedna od najboljih igara o Spidermanu. Prosečnim igračima koji ne pate od nostalgije, ukupan utisak će biti negde na nivou nedavno opisanog Prototype 2.
Solidno, ali i dalje ne na nivou Arkham Citya.

Bettlefield 3

Najnovija inkarnacija popularne akcione multiplayer franšize konačno je među nama. Battlefield 3 podiže ulog u ratu za najbolju modernu pucačinu multiplayer iskustvom koje je najbogatije do sada, ali se sapliće kod linearne i generične solo kampanje, zbog čega ćete imati utisak da igrate dve različite igre.

 Izlizana priča, single player smešten u virtuelni hodnik i ular oko glava gejmera prestaje da bude važan kada okusite online ponudu ove pucačine. Moćna multiplayer platforma i društvena mreža za gejmere, Battlelog, biće vaša cetralna tačka za pokretanje igre, nalaženje servera, komunikaciju sa prijateljima, hvalisanje zbog uspeha i praćenje statistike.

Kada se konačno nađete na bojištu, ako ste početnik, nećete imati pojma šta vas je snašlo - gde da idete, šta da radite, ali jedno je sigurno: bićete oduševljeni, čak zastrašeni megalomanskom razmerom ovog iskustva. Ovde multiplayer mape nisu tereni za paintball i arene za brzo igranje: one su prave regije sa razrađenim geografskim i urbanim elementima. Na istoj mapi smenjivaće se vojne baze, gradsko okruženje i priroda. Biće potrebne nedelje igranja da doktorirate jednu mapu, a velike su šanse da je u celosti nećete videti dok ne kompletirate nekoliko multiplayer sesija. Sve mape su dostupne u svim multiplayer modovima, uz izvesne modifikacije.

Battlefield 3 multplayer je otvoreni sandbox kooji pruža najveću slobodu koju smo videli kod ovakve vrste igre: ovde nije štos da naučite mapu kako bi znali cool mesta za štek i kako bi pronašli najbolje rute, tačke prilaza i mesta za eliminaciju protivnika. Svet je suviše otvoren da su mogućnosti beskonačne: naravno postoje bolje ili lošije lokacije, ali broj mogućih pristupa je ogroman. Igra je i savršeno balansirana: na primer, desiće se da ne možete da mrdnete od snajperista, ali kada otkrijete u kom grmu leži zec, prevlast će biti u vašim rukama. Za svaku taktiku postoji lek, a ne postoji jedini najbolji pristup.

Novi Team Deathmatch mod donosi brži gejming i iskustvo koje više liči na konkurenciju. Tada je Battlefield 3 više individualna igra, ali ostali modovi mnogo više cene timski rad. Igra će vas nagraditi za timske akcije kao što je dopuna municije, lečenje zdravlja ili jednostavna vatrena podrška. Ako dovoljno zasipate paljbom neposrednu blizinu protivnika njemu će se slika zamutiti na neko vreme - dovoljno da spasite saborca u nevolji i da zaradite puno poena za preko potrebne nadogradnje.

Biraćete između četiri klase. Svaka ima svoje oružije, opremu i diktira određeni stil igranja. Kako napredujete otključaćete mnoge zanimljive sitnice, poput robota koji postavlja eksploziv umesto inženjera. Sem akcije, važno je i kako do nje stižete: zavisno od moda igre, sem kopnenih vozila, imaćete priliku da upravljate i helihopterom ili avionom. Ovo nema sasvim arkadni karakter, tako da je reč o gameplay elementu koji se uči. Battlefield 3 je igra koja od početnika traži da prati akciju i da se ne pravi pametan, a znanje će, vremenom, samo doći. Ako baš želite od starta do solirate, konstatovaćemo samo da ćemo sa uživanjem gledati kako se vaš avion zakucava u planinu koju niste umeli da zaobiđete pod protivničkim pritiskom.

Battlefeld 3 donosi manju destruktabilnost objekata nego Bad Company 2, ali je ona i dalje prisutna u znatno većoj meri nego što je to slučaj sa konkurencijom.

Multiplayer nije bez bagova: videćete stopala vojnika u ležećem položaju kako prolaze kroz zid ili glavu oborenog vojnika koja prolazi kroz vrata džipa. Ovo se ne dešava često i ne utiče na stabilnost i fluidnost igranja.

Ako vam iz nekog razloga padne na pamet da probate solo kampanju shvatićete da je pred vama druga vrsta igre, vredna ignorisanja. Dok je Bad Company doneo zabavnu priču protkanu humorom, Battlefield 3 se bavi ozbiljnom globalnom pretnjom kroz standardnu infantilnu formulu: hrapavai glasovi, nadrkani likovi, situacija koja uključuje oružije za masovno uništenje i naravno lude Ruse. Sve bi to bilo ok da igra nudi slobodu iz multiplayer-a. Umesto toga, Battlefield 3 solo iskustvo igrače stavlja u virtuelni linearni hodnik i traži od njih da mnogo ne razmišljaju. Postoje i takozvani brzi događaji koji od igrača traže da pretisnu odgovarajući taster u pravom trenutku. Jednostavno, razočaravajuće. Jedini razlog za igranje solo kampanje leži u fantastičnoj grafici.

Kooperativno isksutvo je znatno zanimljivije, ali Battelfield 3 u tom segmentu nudi svega šest misija.

Grafički i tehnički, teško je naći zamerke. Ako ste investirali u vašu mašinu vreme je da počnete da se hvalite što Battlefield 3 kod vas izgleda bolje nego na konzolama. Ukoliko, ipak, posedujete Xbox 360, Playstation 3 ili nešto slabiji PC, ova pucačina će i dalje izgledati konkurentno i više nego pristojno. U punoj snazi, Frostbite 2 Engine donosi fotorealističnu igru dima, senki i svetlosti. Teško je da se odlučimo da li su impresivniji segmenti smešteni danju ili noću, kada kontrast mraka i fluorescentne svetlosti stvara wow efekat na svakom koraku.

Battlefield 3 nije bez svojih problema, ali ova igra, u multiplayer smislu, predstavlja veliki i logičan korak u evoluciji žanra. Online isksutvo je veoma zarazno, i sa tonom stvari koje možete da radite, tako da garantuje da neće dosaditi mesecima. Možda nije kandidat za igru godine ali je, za sada, očigledan izbor za najbolji multiplayer 2011-te.

Max Payne 3

 Malo je uverljivih likova u igrama koji su propatili više od Maksa Pejna. Čovek je sinonim za patnju i bol. Ako je prethodni deo akcione serije Max Payne govorio o njegovom padu, trojka je posvećena njegovom spektakularnom životarenju na dnu. 



Koliko god prethodna fraza zvučala paradoksalno ona je istinita. Možda je Maks alkoholičar i slomljen čovek, ali kada se do’vati naoružanja, pod kontrolom igrača, njegov rutinski, ali istovremeno atraktivni, smrtonosni ples sa mecima postaje temelj jednog od najboljih gameplaya koji smo videli ove godine.

Rockstar je ispunio obećanje: ovaj studio je napravio modernu igru koja prihvata nove trendove zaslužne za dizanje kvaliteta završnog proizvoda, ali zadržava integritet svima poznatog gameplaya. U kombinaciji sa stereotipnom, ali za igre majstorski napisanom pričom, raznovrsnim lokacijama i režijom u stilu Tonija Skota ili Mihaela Manna, Max Payne 3 je još jedan trijumf ovog sve boljeg izdavača.

Ako ste igrali prethodne delove, brzo ćete prepoznati isti, ali nadograđeni koncept. Iako je sada prisutna, čini se nezaobilazna, cover mehanika, a setting je znatno drugačiji od mračnog urbanog okruženja, ova igra je ostala verna korenima.

Max Payne je sada u Brazilu, gde radi kao telohranitelj za super bogatog tajkuna čija žena nestaje, dok je on na dužnosti. Iako duboko istraumiran i sasvim slomljen (što se još bolje vidi zahvaljujući uverljivoj animaciji), Maks skuplja snagu, podmazan viskijem, da krene u akciju njenog spasavanja. Tako se zavereničko klupko intriga i laži odmotava, dok naprednujete kroz cca dvanaestočasovnu linearnu solo kampanju.



Uprkos suncu i egzotičnom okruženju, igra uspeva da bude mračna: pre svega zahvaljujući očajnom, ali i nepobedivom samodestruktivnom Maksu, ali i zbog flashbackova koji dodatno definišu protagonistu dok istovremeno predstavljaju važnu nit sa prethodnim igrama.

Na taj način Max Payne 3 uspeva da ostane svež tokom cele kampanje, ali i da bude u duhu franšize. Zanimljivo je videti Maksa u novom okruženju. Zato ćete uživati u scenama akcije u noćnim klubovima, luksuznim hotelima, kancelarijama u staklenim zgradama, ali i u brazilskim slamovima i na drugim “mutnim lokacijama”.

Sem odličnog dizajna nivoa, fenomenalne animacije i engine koji brine o fizici, zaslužni su za veoma realističan izgled. Iako je sama akcija, naravno, nerealna, svi pokreti, reakcije i efekti udara su izuzetno uverljivi. Dok pucate, oko vas će leteti komadići zida ili drveta, prašina će biti na sve strane, a svaki udar biće uverljiv i determinisan brojnim faktorima. Kalibar, deo tela koji ste pogodili, ugao udara i svi drugi bitni faktori stvaraju neverovatno realistično iskustvo, ako, naravno, prihvatite činjenicu da morate da okupate protivnike mecima, čak i kada oni nose havajske košulje i bermude..

Zato priča, zajedno sa sjajnom interaktivnom naracijom, atraktivne animacije i skriptovane akcione deonice, fizika i grafika zajedno teraju igrače da nastave dalje. U slučaju igre Max Payne 3, svi ovi elementi su, čak, ispred gameplaya.



Ali, to ne znači da je gameplay loš. Rockstar je Maksu dozvolio da nosi svega tri komada oružja istovremeno, ali je, naravno, raspoloživi vatreni arsenal znatno veći. Najznačajnija inovacija je prisustvo mehanike zaklona, koja je rešena na odičan način. Pošto i protivnici koriste zaklone, ovo umanjuje moć dodgeshota, ali će igrači uz malo uhodavanja vremenom sami naučiti da tempiraju ovaj potez kada se to isplati.

Kultni bullet-time je, naravno, prisutan i funkcioniše odlično. Dok je ovaj mod aktivan videćete svaku česticu u vazduhu, nastalu usled pucnjave, svaku čauru koja ispada iz oružija, svaki metak koji prolazi pored vas... Kroz bullet-time se vidi koliko je Rocstar otišao daleko u stvaranju uverljivog sveta, iako je on linearan: svaki materijal se lomi na uverljiv način - bilo da je reč o nadgrobnom spomeniku ili staklu.

Kombinacija fizike i animacije ne samo da čini svaki okršaj i svaku smrt uverljivom, već igračima približava i samog protagonistu. Max nije više mlad. Godine provedene u samodestrukciji ostavile su veliki trag. Igrači će osećati tromost kada Maks ustaje i kada je kao glineni golub. Ovo dodatno tera na razmišljanje u realnom vremenu: da li rizikovati dodgeshot ili ostati iz zaklona - ovakvo pitanje ćete sebi često postavljati, pogotovo što je Rockstar odbio da prihvati jedan ne tako dobar trend u današnjim akcionim igrama: regenerativno zdravlje.

U ovoj igri ćete, kao i u prethodnim delovima, koristiti stare dobre painkillere, ali uz izvesne kompromise: imaćete poslednju priliku da ostanete živi, kada ne bi ste trebali. Takođe, dobijaćete dodatne painkillere ako ne možete više puta da pređete neku težu deonicu.

Igra nudi tri moda za nišanjenje: hard lock čini stvari prelakim, soft lock “zaključava” metu koja je u vidokrugu, dok je free aim za hard-core gamere.

Rocstar se potrudio da učini i multiplayer zanimljivim, mada je Max Payne 3 prvenstveno solo igra. Najambiciozniji multiplayer mod je Gang Wars koji je, u izvesnoj meri, vezan za glavnu priču iz single-playera. Suprotstavljene bande igraju četiri runde, a zadaci se menjaju zavisno od toga šta se dešavalo u prethodnim rundama. Zavisno od dešavanja, vaš zadatak može da bude da demontirate bombu, eliminišete lidera protivničke bande i dosta toga drugog. Gang Wars je zanimljiv i zbog burstova koji funkcionišu kao perkovi. Oni igračima daju razne pogodnosti: od boljeg oružija do izazivanja paranoje u protivničkim redovima, kada će prijateljski igrači biti prikazani kao protivnici.

Ipak, uprkos nekim dodacima i izmenama, u odnosu na ustaljene obrasce, Max Payne 3 nudi multiplayer koji se svodi na iste stvari na koje smo već navikli: perkovi, XP, revenge killovi, personalizacija likova, capture-the-flag, deathmatch...

U svakom slučaju, Rockstar nije podbacio. Max Payne 3 nije dobar i revolucionaran koliko open-world igre ove kompanije (GTA; Red Dead Redemption), ali predstavlja odličnu akciju i vrhunski eye candy za svakog fana ovakvih igara.

Max Payne 3 je trenutno dostupan za Xbox 360 i Playstation 3. PC verzija izlazi 1. juna.

FIFA 2012

Prošle godina je FIFA uspela da se ustoliči kao najbolja fudbalska igra, ali svi znamo da se kod sezonskih naslova dosta toga može promeniti za kratak period. Na sreću, EA Sports nikada nije bio u fazonu da samo promeni sliku Runija, ažurira liste fudbalera po klubovima, doda dva-tri moda i predstavi novu igru.

FIFA 12 je napredovala u svakom aspektu: implementirane su nove mehanike koje dozvoljavaju sofisticiraniju taktičku odbranu i bolju kontrolu lopte prilikom napada, novi fizički model prikazuje realistične sudare i još realnije posledice udara, online igranje je najzanimljivije do sada, jer zaista simulira realne sezone, a novi sistem uparivanja brine da vam na megdan izađu protivnici koji imaju taman onoliki skill koliko je potrebno da se namučite da ih pobedite, ali nisu nesavladivi. Tako je osigurano da se FIFA 12 uči i da se upravlja nekim timom sa stepenom ozbiljnosti koji podseća na pravu online karijeru.

FIFA 12 je više od igre: igrajte je online i ona će postati vaš hobi, ako zaista volite fudbalsku igru i sve fine detalje koje je čine najvažnijom sporednom stvari na svetu.

FIFA 12: Gameplay novine

Electronic Arts je implementirao tri nove tehnologije koje menjaju određene aspekte igre iz korena: Tactical Defending, Precision Dribbling i Player Impact Engine. Tactical Defending pruža igračima mogućnost da budu znatno više angažovaniji nego do sada, kada igraju odbranu. Prethodna “pressure” mehanika odbrane, koja vam je dozvoljavala da “ispaljujete” odbrambene igrače kao rakete ili kamen iz praćke, zamenjena je znatno sofisticiranijom verzijom koja je okrenuta ka zonskoj odbrani, što zahteva više taktike i razmišljanja. Klizeći start je sada, zaista, poslednja opcija. Ako krenete ranije načinićete ozbiljan prekršaj, ako zakasnite tim će imati šansu za gol. S’ druge strane, sa Tactical Defending možete da pokrijete sve slobodne igrače, da udarite restrikcije na kretanje ofanzivaca i da sačekate grešku, koja mora da usledi, kada oni nemaju kome da dodaju loptu, a predaleko su da bi učinili bilo šta ozbiljno golu.

Nove kontrolne funkcije, koje su deo ovog sistema, su contain i jockey. Prva vam omogućava da pritiskom tastera približite odbrandbenog igrača protivniku. Ovo će stvoriti pritisak, dok će od vas zahtevati strpljenje i osećaj za fudbalsku igru. U slučaju ozbiljnijih situacija jockey funkcija će vam dozvoliti da se vaš igrač postavi kao zid ispred protivničkog, što ozbiljno utiče na kretanje i ofanzivnu igru vašeg suparnika. Ovo možete kombinovati sa trčanjem, kako bi igrali kvalitetnu i dinamičnu aktivnu odbranu. Atraktivniji dodatak igri je funkcija “preciznog driblanja”. Precision Dribbling, suprotno nazivu, ne čini svakog igrača majstorom fudbalske igre. Ova funkcija omogućava precizniju kontrolu nad loptom i funkcioniše odlično u kombinaciji sa još bolje naštelovanim komandama za kretanje igrača. Sistem ima puno namena i spasava vas gubitka lopte kada se uvežbate. Lepota je, još jednom, u detaljima: Precision Dribbling će vam omogućiti tih dodatnih pola metra, koliko vam je potrebno da lepo namestite igrača u poziciju za šut. Player Impact Engine bi definitivno poslužio developerima akcionih igara. Novi sistem fizike sudara brine o brzini kretanja, jačini i uglu udara, kako bi prikazao što realističnije fizikalne kontakte igrača. Ponekad se dese da to ne izgleda baš kako treba, ali je bagovitost na minimumu. Takođe, ovde se radi samo o sudaru, već i o naknadnoj reakciji: igrač koji se drži za nogu i pekmezi po terenu ili ustaje naglo i očajnički pokušava da stigne do lopte, ali brzo odustaje, doprinosi realnoj atmosferi igre. FIFA 12, u single-player-u, dolazi sa modom za karijeru. Ovaj aspekt igre, još jednom, omogućava da iskusite čitavu karijeru, ceo fudbalski život, igrača, trenera ili menadžera igrača. Sa novim opcijama ova fudbalska kampanja garantuje solidnu dozu zabave. FIFA 12 multiplayer: Online iskustvo Međutim, pravo iskustvo dolazi sa online modovima. Kada budete spremni da zaigrate ozbiljnije sačekaće vas more opcija i puno mogućnosti da personalizujete svoj tim i da stvorite online identitet kakav želite. Po pitanju organizacije zajednice igrača, društvenog umrežavanja i celokupne online integracije EA Sports je definitivni inovator multiplayer-a u industriji. FIFA 12 dolazi, praktično, sa društvenom mrežom za igrače, koja podseća na Autolog iz najnovijeg Need for Speed naslova ili Battlelog iz pucačine Battlefield 3. Odavde možete da personalizujete izgled vašeg tima novim dresovima i opremom, da kreirate igrača po svom liku i da ga uvezete u igru, ali i mnogo toga drugog. Komunikacija sa prijateljima, ugovaranje prijateljskih mečeva, praćenje sopstvenih i tuđih rezultata i dostignuća i sve druge socijalne funkcije koje multplayer igranje čini zanimljivim i kompetetivnim su kod Fife 12 na najvišem nivou, do sada. Možda još zanimljiviji od prijateljskih susreta su ligaški mečevi. Pošto instalirate FIFA 12 i počnete da je igrate EA će vam dodeliti diviziju u kojoj vaš tim nastupa. Krećete od najniže, 10. lige. Kao i u pravim takmičenjima, pobeda donosi 3 poena, a nerešen rezultat 1. Sakupite dovoljno poena i napredovaćete kroz lige. Sezona, inače, traje 10 mečeva. Za plasman u devetu ligu, na primer, trebaće vam manje bodova, nego što vam je potrebno za napredovanje u elitnija takmičenja. Na ovaj način je osiguran organski sistem napretka, koji garantuje da ćete uvek igrati sa sebi ravnima. Zato se neće dešavati da zaigrate sa veteranom koji bi bukvalno pocepao vašu mrežu. Prisutni su i kup mečevi, koji vam omogućavaju da zaigrate i sa protivnicima iz jačih liga.

Sem prijateljskih mečeva i lige, postoji i Flow sistem uparivanja igrača. Flow u obzir uzima vaše rezultate, jačinu tima i mnoge druge parametre kako bi vam našao što prikladnijeg trenutno dostupnog suparnika. Mečevi u Flow modu su zato napeti i odmereni jer, najčešće, igrate sa igračima iste veštine. Na ovaj način možete igrati sa nekim slabijim timom i ne morate da brinete da će vam suparnik biti neko ko uvek uzima Barsu ili Real. Zanimljivo je da su komentatori bolji nego ikada. FIFA 12 nudi dva para komentatora. Oni govore o vašem progresu u ligi, bilo da je reč o solo iskustvu ili multiplayer modu, u skladu sa onim što ste uradili. Komentarisaće vaš plasman i zanimljive situacije iz prethodnih mečeva što stvara neverovatno organsko iskustvo. *** FIFA 12 je odlična igra u single-player-u. EA je uspeo da postigne realan rast veštačke inteligencije za podizanjem nivoa težine, ali ostaju nerealni momenti kada ste jednostavno bespomoćni protiv suparnika na najtežem nivou, kada igra reši da on mora da postigne gol. Mimo toga, solo iskustvo je odlično, ali prava lepota igre leži u online mečevima. Ništa ne može da zameni nadmudrivanje sa pravim živim igračem, a sistem uparivanja brine da budete ujednačeni, što stvara prirodan način da kroz igranje, bez razmišljnaja o usavršavanju, naučite Fifu 12 i napredujete dalje. A sudije? Kao i uvek sudije greše. Manje nego ranije, ali umeju da iznerviraju. Uostalom, to je, takođe, sastavni deo fudbalske igre. Šta je dobar meč bez greške arbitra? Bitno je da se one više ne dešavaju kod najočiglednijih situacija. FIFA 12 ne pokušava da bude inovativna samo zato što je to potrebno, iz godine u godinu. Ove godine EA Sports je briljirao i stvorio potpuno novi osećaj igranja fudbala. FIFA 12 je, za sada, najbolja fudbalska igra u ponudi.

Pro Evolution Soccer 2012 opis

Konačno je stigla ta dugo očekivana jesen. Niko nema razloga da se raduje ovom tmurnom, kišovitom i hladnom periodu godine, osim nas gejmera. Posle tradicioanlnog letnjeg posta igračke industrije, uvek sledi bomba kvalitetnih izdanja, a među njima prednjače sportske simulacije, koje na godišnjem nivou, izlaze u svom novom ruhu.

Kao što je dobro poznato, veoma je nezahvalno opisivati PES ili FIFU. To je kao da pokušavate da objasnite Grobaru ili Deliji zašto vam se suprotna strana više dopada i zašto navijate za nju. Diskusija se često završi rečima „ma ti si budala“ i sličnim primitivnim izrazima, a mogućnost da neko igra i jednu i drugu igru je vrlo mala. Jedno je sigurno, ove godine su oba tabora eksperimentisala sa novotarijama (pogledajte i FIFA 12 opis), pokušavajući da obezbede lidersko mesto, a kome je to pošlo za rukom, prosudite sami.

Definitivno najveća novina koju PES 2012 donosi je direktno upravljanje sa dva igrača istovremeno, takozvani Teammate control. Da li je ovo novi stepenik u revoluciji fudbalskih simulacija, tek će se pokazati, ali jedno je sigurno, igrači se neće lako prilagoditi na njega. Postoje dve mogućnosti upravljanja. Ako podesite na automatic, selektovani igrač će pravolinijski trčati napred, što i nije nešto komplikovano, ali ako namestite na manual, preuzećete potpunu kontrolu nad saigračem, upravljajući njime preko desnog analoga, što stvara jedan potpuno novi doživljaj i otvara brojne mogućnosti za igru, ali za ovakav način upravljanja neophodno je uvežbavanje da ne biste istrčavali u aut, zabijali se u protivnike i tome slično. Kontrola igrača postoji i kod izvođenja prekida. Selektujući fudbalera sami birate pravac njegovog kretanja i postavljanja dok čeka centaršut ili pas. Ovo je odličan dodatak jer se ne morate više oslanjati na AI i njegovu sposobnost da utrčati na pravo mesto.

AI je doživeo veliki napredak. Kretnje igrača bez lopte je na visokom nivou, kao što je Konami i obećavao. Naravno, prostora za napredak i dalje ima. Ne može kompjuter baš da čita vaše misli, ali spram prethodnih izdanja ovo je ogroman korak napred. Bilo da čekate beka da utrči u prostor, napadača da se otkrije i pobegne odbrani ili veznog igrača da se otvori za lagano dodavanje, uvek ćete imati osećaj da ne igra samo onaj fudbaler koji trenutno kontroliše loptu. Vrlo retko ćete biti u bezizlaznoj situaciji  da nemate kome da dodate. AI je odličan i u fazi odbrane. Ako štoper ili bek istrče napred, igrač iz veznog reda, najčešće zadnji vezni, će popuniti prazninu. Takođe, kada je golman u nezgodnoj situaciji, kada ga lopta preleće, protivnik obilazi i sl, fudbaleri će trčati da se postave na gol liniju. Dakle sve mnogo više liči na pravi fudbal, a manje na arkadu.

Same utakmice su dosta brže i dinamičnije nego do sada. Driblinzi su mnogo precizniji, a dobri tehničari agilniji. Nije više ključna samo brzina fudbalera. Igrači poput Ronalda i Mesija mogu na malom prostoru da naprave dar mar, a da uopšte ne pomislite na sprint. Čak i oni koji nisu na nivou pomenute dvojice mogu biti ubojiti jer njihova tehnika mnogo više dolazi do izražaja nego ranije.

Naravno, PES 2012 ima i svoje mane koje Konami kao da je suviše lenj da popravi. To nisu problemi koje je donelo ovogodišnje izdanje, već se oni provlače godinama unazad. Pre svega animacija pokreta koja, na momente, deluje robotski, a pogotovo je uočljiva kod sprinta. Duel igra je dosta plitka, a imajući u vidu novi fifin endžin, izgleda potpuno zastarelo. Na tom polju PES je definitivno izgubio trku sa konkurentom.

Još jedan, izgleda, nepremostivi problem za Konami su licence. Poznato je da su engleski i nemački timovi uvek bili rak rana za japanskog proizvođača. Nasuprot tome Liga Šampiona je iskorišćena do maksimuma. Ubačene su sekvence, zastava, sve ono što možete videti na pravoj utakmici utorkom i sredom uveče. Zaista neprocenjiv osećaj.

Do izlaska oficijelnog peča, transferi igrača nisu baš pratili aktuelno stanje stvari, a ocene pojedinih fudbalera zaista izazivaju osmeh na lice. Npr. Fernando Torres 82, Chicharito 74, a N’ Zogbia i Bosingwa 87. Deluje kao da Japanci nisu mnogo pratili fudbalska dešavanja u Evropi. Biće posla za ljude koji prave neoficijelne pečeve.

Pored vrhunski odrađene Lige Šampiona, tradicionalno najzanimljiviji single player mod je Master Liga koja se sada nalazi pod opcijom Football Life. U nju je ubačena primesa RPG-a, počevši od kreiranja menadžera, preko asistenta koji će razrađivati taktiku pred svaku utakmicu, do predsednika kluba koji će vam davati, ponekad nenormalne zahteve, tipa da stavite nekog fudbalera u prvu postavu, nemojte dobiti žuti karton ceo meč i tome slično. Naravno, koji god klub da odaberete, dobićete hrpu ljudi koja ni ne zaslužuje da se zove fudbalerima i tako sa dna treba se uspeti do zvezda, a dok ne stignete do vrha, živci će biti kidani, džojstici lomljeni, zidovi udarani jer to što oni mogu da vam prirede ne viđa se ni u našoj, domaćoj ligi.

Ove godine, kao i prethodnih, PES je najbolji kada ga igrate sa prijateljima, na konzoli, u istoj prostoriji. Po pitanju online funkcionalnosti FIFA 12 je otišla mnogo dalje. MyPES beta, multiplayer platforma koja tek treba da zaživi, trebala bi da ponudi funkcionalnost socijalnog umrežavanja u siromašnijoj meri nego glavni konkurent. Velika je bruka za Konami, i pokazatelj nespremnosti i staromodnog pristupa, što ovaj servis nije spreman u vidu pune verzije već sada, jer je igra izašla.

Online Master liga za PES 2012, uprkos nedostatku ovih fensi dodataka, može da bude veoma zarazna. Novac koji zaradite igrajući ligu možete da potrošite nakupovinu novih igrača. Mudro trošenje novca dovešće vas do uspeha. I izbor turnira na kojima učestvujete je važan, tako da su dobri igrači pravi stratezi, koji unapred planiraju svoje korake. Konami je implementirao dobar market sistem za transfer igrača, a matchmaking se bazira na regionalnoj osnovi, kako bi se izbegli lag i drugi tehnički problemi.

PES 2012 nam je doneo nekoliko bitnih poboljšanja i nekoliko grešaka koje se tradicionalno provlače kroz njega. Bez obzira na sve, on ima izuzetno veliku zajednicu igrača i samim tim, kao uostalom i svaka druga sportska igra, pravo uživanje pruža tek u igri protiv čoveka. I dalje će se u svim konzolaškim igraonicama najviše igrati, a zabavu koju u društvu može da pruži, verovatno ne može ni jedna druga igra na svetu.